Преузето са https://commons.wikimedia.org
Историјат српског ваздухопловства чврсто је везан и условљен односима које су политичке елите Француске и Србије тог времена остваривале. Француско ваздухопловство, једно од најстаријих у Европи, које је својим изумима задужило не само Стари континент, већ и цео свет. Стицајем историјских околности, али и визијом људи који су водили Француску, ова земља дала је велики допринос развоју европског и светског ваздухопловства. У историји летења заувек су остала записана имена браће Монголфје, браће Роберт, Жан Франсоа Пилатр де Розје, Алберто Сантос Думмон, Јеан Марис Ле Брис, Луј Шарл Бреге, Леон Делеранге, Анри Гијом и многих других.
Међутим, оно што је још значајније јесте чињеница да је развоју нашег ваздухопловства несебичан и неизбрисив допринос дао француски народ који је помогао да се одшколују наши први пилоти, конструктори и техничари. Процес образовања нашег летачког кадра је текао упоредо са школовањем других профила, пре свега у домену културе и других техничких наука, па је на тај начин формиран и систем образовања авијатичара. Наши први пилоти су у Француској школовани од 1909. године. Те године приликом посете Француској провозао престолонаследник Александар И Карађорђевић. Упериоду пред почетак балканских ратова у Паризу је завршило школовање више од 170 наших пилота, инжењера и техничара.
Развој авијације је представљао промоцију технолошког напретка, али је у исто време наглашавао дипломатску усмереност друштвених елита тог доба. Добри односи Карађорђевића са Републиком Француском Седиште развоја технологије је био Париз,
а они који су имали прилике да о трошку државе Француске или уз подршку француске владе, уз употребу личних ресурса, заврше авијатичарске курсеве, затим су могли да градесвоје летелице. У том смислу су Срби били привилеговани. Пилоти су били део културног миљеа средишта развоја културе и технологије тог доба, Париза. Пилоти тог времена били су део привредне, али и друштвене елите. Они су говорили о себи, али и о друштву које их окружује. Навике, понашање и моделе представљања наши пилоти су прихватили током школовања у Француској, након чега су их пресликали приликом повратка кући. Својим доласком у Београд стварали су окружење које је све више личило на амбијент у оквиру кога су се школовали, одрастали и образовали. Београд тог времена је подсећао на мали Париз, окружење подножја Монмартра у коме су становали Парижани, они који су се о нашим пилотима старали као да су им деца и који су омогућили да се осећају као код куће.
После Великог рата, држава Француска, је инвестирала у формирање наше националне пилотске асоцијације, која је 1921. основала Аероклуб, који је затим иницирао формирање прве националне компаније “Аеропут” 1927. године. У међувремену је покренута
индустрија производње авиона по узору на ону која је радила у Паризу. Од оснивања авијације у Србији наши инжењери, пилоти и техничари имали су сарадњу са њиховим узорима у Француској.
Крајем децембра 1912.г. Краљевина Србија је донела одлуку да формира војну аеропланску јединицу са седиштем на Трупалском пољу у близини Ниша. Ескадрилу је сачињавало шест авиона чиме се Србија сврстала међу првих петнаест земаља света које су у деценији после историјског лета браће Рајт имале своје ратно ваздухопловство. Такође, захваљујући бурној историји и балканској ветрометини, Краљевина Србија спада у првих пет земаља које су своје авионе користиле у ратним дејствима.
Брзи преглед нашег сајта
Подизање споменика првом српском пилоту
Михајлу Петровићу у родном селу Влакчи
Давне 1884. године у селу Влакчи је рођен дечак бистрог ума, јаке грађе и челичне воље да постане влакчанска легенда која ће попут папирног змаја крстарити облацима. Добијајући дозволу ФАИ 979. у Француској 02. августа 1912. године баш на празник „Светог Илије“ Србија је добила првог школованог српског авијатичара, војног пилота Михаила Петровића, на понос и дику Влакче. Његов кратак животни и авијатичарски пут био је пун успеха, кога је красило велико одрицање и храброст. Чак и његова смрт над Скадром 1913. године је Србију сврстала у ред најуспешнијих ваздухопловних земаља тог времена а њега у легенде и хероје авијације. Нажалост историјске прилике у нашој земљи су довеле да и такав јунак буде заборављен не само од државе и колега, већ и од мештана Влакче. Последица такве неправде је довела да први српски пилот нема адекватан споменик. Захваљујући
формирању завичајног удружења „Михаило Перовић“ у Влакчи 2004. године и обележавајући 120. година од његовог рођења, лик и дело Михаила Петровића су отргнути од заборава. Удружење за свој циљ је узело обележавање свих значајних датума из живота и рада Михаила Петровића и промоцију његовог лика и дела. Од тог тренутка велики број институција, клубова, удружења и љубитеља ваздухопловства се укључио у ту племениту мисију. Из сарадња завичајног удружења „Михаило Петровић“, Аероклуба „Михаило Петровић“ Краљево и Удружења линијских пилота Србије родило се Удружење српско-француског ваздухопловног пријатељства.
Наведено удружење је себи поставило за циљ подизање споменика „Михаилу Петровићу“ у родном селу Влакчи. Удружење је израдило идејно решење уређења простора школског дворишта у Влакчи где ће бити постављен споменик. За израду споменика је ангажован наш најбољи вајар професор факултета Примењене уметности у Београду Зоран Ивановић, који је урадио идејно решење споменика. Након добијања свих неопходних дозвола за подизање споменика, удружење ће покренути у акцију прикупљања средстава. То ће бити прилика да се исправи историјска неправда према оцу српске авијације и првом српском пилоту који је свој живот дао за отаџбину.
Придружите нам се и помозите нам да се сећамо својих хероја и да стваримо бољу будућност заједно!
Донирајте путем платних картица или донирајте путем Pay Pal налога. Хвала на донацији.
Будимо у контакту. Пишите нам!
